Ugovor o poklonu: Sve na jednom mestu

U svakodnevnoj praksi, ugovor o poklonu je jedan od najčešće korišćenih pravnih instrumenata za prenos prava svojine bez naknade. Bilo da je reč o poklanjanju stana, kuće, zemljišta ili pokretnih stvari, važno je da ovaj pravni posao bude pravilno sastavljen i da su sve njegove pravne posledice jasno shvaćene od strane ugovornih strana.

U daljem tekstu pojašnjavamo šta ugovor o poklonu jeste, kada i kako se koristi, koje su njegove prednosti i rizici, kao i u čemu se razlikuje od ostalih pravnih poslova.

Šta je ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu predstavlja dobročini pravni posao kojim jedna strana – poklonodavac, bez ikakve naknade i iz motiva pažnje, bliskosti ili zahvalnosti, prenosi pravo svojine ili neko drugo pravo na drugu stranu – poklonoprimca. Njegova osnovna i suštinska karakteristika jeste upravo odsustvo protivčinidbe, što ga razlikuje od većine drugih obligacionih ugovora. Institut poklona zasniva se na slobodnoj volji poklonodavca da, bez naknade, prenese određeno pravo ili preda materijalno dobro poklonoprimcu, bez očekivanja bilo kakve protivusluge

Iako izgleda kao jednostrani akt (samo poklonodavac daje), on je dvostrani pravni posao jer zahteva saglasnost volja obe strane – nameru poklonodavca da nešto pokloni i prihvatanje poklonoprimca da taj poklon primi.

Ovaj Ugovor nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, pa se na njega primenjuje Srpski građanski zakonik iz 1844. godine.

Kada se koristi ugovor o poklonu?

Najčešće situacije u kojima se zaključuje ugovor o poklonu uključuju:

• Prenos stana ili kuće na člana porodice,
• Poklanjanje zemljišta između srodnika,
• Prenos automobila ili druge vredne pokretne stvari,
• Prenos novčanih sredstava ili udele u privrednom društvu.

Forma ugovora – šta zakon zahteva?

Ugovor o poklonu je formalan ugovor koji može imati pismenu ili realnu formu. Kada je poklon nepokretnost (npr. stan, kuća, zemljište) ugovor o poklonu mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod javnog beležnika, inače je ništav. U praksi, ovo znači da se sastavlja ugovor u pisanoj formi i da ugovorne strane moraju lično ili preko punomoćnika doći kod javnog beležnika radi overe potpisa i dalje procedure upisa u katastar. U slučaju realne forme, poklon se realizuje prostom predajom stvari sa prethodnom saglasnošću volja. Opreza radi ističemo da je za poklone veće vrednosti preporučljivo sačinjavanje ugovora o poklonu radi lakšeg dokazivanja u slučaju postojanja spora.

Bitni elementi Ugovora o poklonu?

Bitni elementi su predmet poklona i namera da se poklon učini (animus donandi).  Predmet poklona mogu biti pokretne ili nepokretne stvari, pravo ili određena imovinska korist.

Može li se poklon opozvati?

• Zbog osiromašenja poklonodavca – ako se njegova materijalna situacija toliko pogorša da više nije u mogućnosti da se izdržava,
• Zbog nezahvalnosti poklonoprimca – ako se poklonoprimac ponaša krajnje uvredljivo, grubo ili nedolično prema poklonodavcu,

Važno je znati da opoziv poklona mora biti pokrenut tužbom pred sudom, uz dokazivanje zakonom propisanih razloga.

Rokovi za opoziv ugovora o poklonu

Odredbe o roku za opoziv, odnosno raskid ugovora o poklonu sadržane su u Srpskom građanskom zakoniku. Dugogodišnja sudska praksa prihvata propisani rok od tri godine računajući ga od nastanka uzroka zbog kojeg se traži opoziv ugovora o poklonu.

Da li se poklon oporezuje?

Da. Oporezivanje poklona predviđeno je Zakonom o porezu na imovinu. Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, odnosno danom overe izjave ili zaključenja drugog akta po osnovu koga se imovina prenosi bez naknade, a ako nije zaključen u pisanoj formi – danom prijema poklona.

Dakle, kada primite određenu stvar na poklon, dužni ste da platite porez na poklon u iznosu od 2,5 % od vrednosti poklona koji primate.

Međutim, važno je napomenuti da kod obaveze plaćanja poreza na poklon postoje i određene olakšice i različiti osnovi oslobađanja od ove vrste obaveze.

Prema Zakonu, obveznik poreza na poklon nije lice koje u jednoj godini od istog lica primi stvari ili prava u vrednosti koja ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara.

Od poreza na poklon oslobođeni su i srodnici poklonodavca koji su u njegovom prvom naslednom redu, odnosno, njegova deca, roditelji, kao i bračni drug.

Naslednici drugog naslednog reda su roditelji, braća i sestre, imaju pravo na poresko umanjenje u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu. 

Da li je poklon isto što i nasleđivanje?

Ne. Iako se često u porodici poklanja imovina koju bi naslednici svakako dobili nakon smrti poklonodavca, ugovor o poklonu ima pravno dejstvo za života davalaca poklona i može imati posledice po budući postupak zaostavštine. 

U kontekstu naslednog prava, ugovor o poklonu dobija poseban značaj, jer može uticati na prava zakonskih naslednika, naročito u vezi sa ostvarivanjem njihovog prava na nužni deo. Naime, imovina koju je ostavilac za života prenela drugom licu putem ugovora o poklonu, po pravilu ne ulazi u ostavinsku masu, budući da više nije deo imovine ostavioca u trenutku njegove smrti. Međutim, zakon prepoznaje potrebu da se određeni pokloni uračunaju prilikom obračuna naslednih delova, kako bi se zaštitila prava nužnih naslednika – najčešće dece, supružnika i, u nekim slučajevima, roditelja.

Nužni naslednici imaju zakonom zagarantovano pravo na određeni deo ostavičeve imovine, bez obzira na sadržinu prethodnog raspolaganja imovinom. Ukoliko bi pokloni koje je ostavilac dao za života doveli do toga da nužni deo ne može da se namiri iz preostale imovine, zakon dopušta naslednicima da zahtevaju uračunavanje takvih poklona u ostavinu (kolacionaciju), kako bi se ukupna vrednost ostavičine imovine uzela u obzir prilikom obračuna naslednih delova.

Poseban slučaj nastaje kada je poklonoprimac ujedno i jedan od naslednika. U tom slučaju, vrednost poklona koji je prethodno primio može biti uračunata u njegov nasledni deo, pa se deo koji nasleđuje po zakonu shodno tome umanjuje, kako bi se obezbedila pravična raspodela među svim naslednicima.

Pored toga, naslednici imaju pravo da osporavaju poklon učinjen za života ostavioca, ukoliko postoje okolnosti koje ukazuju na nedostatak poslovne sposobnosti ostavioca, prevaru, pritisak ili osujećenje zakonskih naslednika.. Takođe, ukoliko se dokaže da je poklon bio način da se obesprave nužni naslednici, mogu se preduzeti pravni koraci radi zaštite njihovih prava, uključujući i tužbu za povredu prava na nužni deo.

U nastavku ćemo uporediti ugovor o poklonu sa drugim srodnim ugovorima iz domaćeg pravnog sistema, ukazujući na ključne sličnosti i razlike među njima.

Ugovor o poklonu i testament – sličnosti i razlike

U svakodnevnoj praksi često se postavlja pitanje – da li je bolje pokloniti imovinu za života ili je ostaviti testamentom? Iako oba instrumenta imaju za cilj prenos imovine na drugo lice bez naknade, među njima postoje značajne pravne i praktične razlike.

Sličnosti:

• Besplatno raspolaganje imovinom: u oba slučaja davalac ne očekuje protivuslugu.
• Najčešće među bliskim srodnicima (roditelji – deca, supružnici).
• Mogu izazvati naslednopravne sporove ukoliko nisu pravilno sastavljeni ili su neki naslednici zapostavljeni.

Ključne razlike:

• Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao, dok je testament jednostrana izjava volje
• Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo odmah po zaključenju i eventualnom upisu u nadležni registar dok testament proizvodi pravno dejstvo tek po smrti testatora.
• Mogućnost opoziva kod ugovora je samo u izuzetnim slučajevima dok je mogućnost opoziva testamenta moguća u svakom trenutku bez obrazloženja.

 Kada odabrati koji instrument?

Ugovor o poklonu:

• Kada želite da odmah prenesete imovinu – npr. roditelji poklanjaju stan detetu.
• Kada imate puno poverenje u poklonoprimca i ne želite da zadržite vlasništvo.
• Ako ne postoji opasnost od budućih sukoba među naslednicima.

Testament:

• Kada želite da raspolažete imovinom, ali da je zadržite do smrti.
• Ako imate više naslednika i želite sami da uredite raspodelu.
• Kada želite diskreciono raspolaganje, jer testament može biti opozvan u svakom trenutku.

Praktičan savet

Poklon učinjen za života može imati nepovratne posledice, jer jednom preneta imovina više nije u vašem vlasništvu. Iz tog razloga, važno je prethodno razmotriti moguće pravne i porodične posledice, kao i eventualno uključiti klauzule opoziva u ugovor o poklonu.

S druge strane, testament pruža veću fleksibilnost i kontrolu, ali može biti osporavan u ostavinskom postupku, naročito ako povređuje prava nužnih naslednika.

Ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju – sličnosti i razlike:

U praksi se često javljaju nedoumice da li da se zaključi ugovor o poklonu ili ugovor o doživotnom izdržavanju, naročito u porodičnim odnosima, kada starija osoba želi da nekome prenese imovinu. Iako oba pravna posla za rezultat imaju prenos vlasništva, njihov karakter i posledice su bitno različiti. 

Ključne razlike:

• Kao što smo do sada rekli kod Ugovora o poklonu nemamo naknadu, niti bilo kakvu obavezu strane koja dobija poklon, dok kod Ugovora o doživotnom izdržavanju imamo obavezu davaoca izdržavanja da brine o primaocu izdržavanja do kraja života.

• Kod ugovora o poklonu svojina prelazi na drugu ugovoru stranu odmah po zaključenju ugovora i eventualnom upisu u nadležan registar, dok kod Ugovora o doživotnom izdržavanju svojina prelazi tek po smrti primaoca izdržavanja.

• Ugovor o poklonu može biti zaključen i u realnoj formi, ali kada se radi o poklonu nepokretnosti neophodna je pisana forma (zajedno sa notarskom overom), dok je kod Ugovora o doživotnom izdržavanju uvek neophodna pisana forma sa notarskom overom.

• Ugovor o doživotnom izdržavanju ne ulazi u ostavinsku masu.

 Kada izabrati koji?

Ugovor o poklonu:

• Kada želite brz prenos imovine bez uslova i obaveza.
• kada je razlog zaključenja isključivo zahvalnost prema poklonoprimcu bez da od istog očekujete neku protvčinidbu ili naknadu u budućnosti
• Kada poklonoprimac pripada krugu srodnika oslobođenih poreza.

Ugovor o doživotnom izdržavanju:

• Ako želite da obezbedite starost i negu, a zauzvrat ustupite imovinu.
• Kada niste u srodstvu sa primaocem izdržavanja, ali želite da mu ostavite imovinu i to bez rizika od zahteva naslednika.
• Kada želite da zadržite vlasništvo dok ste živi, a tek nakon smrti ono prelazi na drugu stranu.

Pravni savet

Ugovor o doživotnom izdržavanju je sigurnija opcija za starija lica, jer obezbeđuje konkretnu protivuslugu (hrana, lekovi, nega). Ugovor o poklonu ne predviđa nikakvu obavezu primaoca poklona, što može biti rizično ako odnosi među stranama nisu stabilni.

Takođe, važno je znati da se imovina preneta ugovorom o doživotnom izdržavanju ne smatra zaostavštinom, pa naslednici ne mogu zahtevati vraćanje ili deo te imovine, dok poklon ulazi u ostavinsku masu, pa može biti predmet spora ako je povređen nužni deo.

Ukoliko razmišljate o prenosu imovine, važno je da prethodno pravno sagledate sve posledice, jer svaki od ovih instrumenata ima svoje prednosti, ali i moguće rizike. Pravilnim izborom pravnog instrumenta možete obezbediti svoju sigurnost, zaštititi voljene i izbeći buduće pravne sporove.

ZAKLJUČAK: Na šta posebno treba obratiti pažnju prilikom zaključivanja Ugovora o poklonu?

Pre potpisivanja ugovora o poklonu, savetujemo da:

• proverite vlasničku dokumentaciju i da li postoji teret na nepokretnosti,
• precizno definišete predmet poklona i eventualne uslove (npr. pravo doživotnog plodouživanja),
• proverite poreske posledice ugovora,
• obavezno sačinite ugovor u saradnji sa stručnim licem, kako biste izbegli pravne posledice eventualne ništavosti ugovora.

Ugovor o poklonu je ozbiljan pravni posao koji može imati dugoročne posledice. Zato je važno da bude pravilno sačinjen i da sve strane razumeju svoja prava i obaveze. Advokatska kancelarija može vam pomoći da ovaj postupak sprovedete pravno sigurno i efikasno, uz zaštitu vaših interesa.

Napomena: Ovaj članak je samo informativne prirode, ne odnosi se na pojedinačne situacije i ne predstavlja pravni savet.  Za sva pitanja u vezi sa sačinjavanjem ugovora o poklonu, obratite nam se s poverenjem.